Свако дело, што се приближава савршенству, постаје све затвореније у себе...
Желео бих да се свет не мења како бих себи дозволио да будем против тог света.
Насиље које је присутно у мојим књигама и моја смелост у њима само, у ствари, скривају чедност коју ви, људи од реда и разума, нисте у стању да схватите. Кад бисте умели мало да проџарате по ђубрету које ја намерно гомилам да бих вам напакостио и да бих вас више исмејао, кад бисте узели неку светиљку, нашли бисте у ђубрету моју тајну, а то је доброта – јер ја волим људе и желим им добро.
Жан Жене
Савремена светска прича представља збир кључних модела или конструкција, просторно и временски разбацаних по земљиној кугли током последњих десетак година. Ово је, значи, приручник, уџбеник, нешто као лексикон приповедачког умећа, зборник форми које приповедач – данашњег – тренутка треба да упозна како би могао да их се одрекне. Другим речима, ови писци су током последњих десетак година, неки и раније, уобличили и довели до савршенства поједине облике кратке приче. Бавити се неким од облика тог прозног исказа а не познавати двадесет и два модела из овог избора, то је као када би архитекта покушао да буде модеран без познавања дела Гропијуса или Ле Корбизијеа. Или замислите данашњег композитора коме је непознат Шенберг, Штокхаузен или Кејџ...
Давид Албахари
Године 2019. часопис Градац је прославио јубилеј од 45 година од када се часопис редовно објављује у виду бројева. Укупно од почетка објављивања до овог броја је објављено 210 тематских бројева. Већ је напоменуто да се сам часопис издваја по упорности, озбиљности и заложености приређивача тематских бројева. Тако је било и у овом случају.
Овај тематски број је објављен као троброј 208-209-210.
Кључна концепцијска прекретница десила се 1977. године објављивањем тематског броја посвећеног контроверзној београдској уметничкој групи Медиала – обележеној као „црни талас” – који је приредио садашњи главни уредник часописа, Бранко Кукић. То је уједно био и први број са новим дизајном и концептом.
Настала као покрет против и насупрот, на живом песку подсмеха и неразумевања једне средине увелико провинцијалног духа, Медиала је била и јесте аутентични ластар са нашег тла на џиновском баобабу европске авангарде XX века.
Адам Пуслојић
Пола века померања граница
До данас је објављено 226 бројева, са хиљадама актуелних текстова који су изнова отварали нове или подсећали на занемарене теме у српској култури.
Изложба је организована како би се презентовао целокупан развој часописа од његовог почетка. Презентовање свих елемената који карактеришу, описују и издвајају гласило изнад свих.
Изложба посвећена гласилу ,,Градац” доводи до спознаје да је реч о мору непрегледних издавачких драгуља, те свако ко воли књигу, ко се интересује за културу и ко има страст сазнавања, мора имати жељу да целу ту библиотеку поседује, нагласила је приликом обраћања Јасмина Врбавац, уредник на РТС-у и аутор емисије „Вавилон”.
Филмски редитељ, сценариста, писац, дописни члан Српске академије наука и уметности Слободан Шијан говорио је о еминентном часопису као о ,,неопходном прилогу библиотеци тајних знања или сабраних података о нечему о чему бисмо желели да сазнамо више него што је то било могуће, оном без ког не бисмо могли даље”.
,,Градац” је, како је то навео у својеврсној беседи књижевник и академик Горан Петровић, продужетак прекраћеног света када је у питању стварање. Он је присутне провео кроз места, теме и подсетио на великане којима је дат простор на страницама папира и када други простора за њих нису имали.
Један од темата овог часописа посвећен је и књижевнику Светиславу Басари, који је на отварању изложбе истакао да у свету пропадљивости и несталности јесте право чудо да нешто потраје педесет година у неокрњеном изгледу, а ,,Градац” је то успео. Басара је закључио да је ово гласило „сублимација српске културе и значи много више од часописа, јер окупља људе различитих интересовања и старосних доби”.
Милосав Саки Мариновић, писац, драматург, оснивач и уредник магазина „Лице улице” је у својству дугогодишњег члана редакције „Градца” подсетио да је и у време када није било модерних техничких средстава за продукцију часописа и када су текстови акрибично сакупљани и куцани на писаћој машини, а затим и пажљиво прегледани, његово уредништво одликовала истрајност, доследност и прецизност.
Још једном напомена да је изложба отворена за посетиоце до 20. јануара 2024. године.
