Историја часописа
Прво оснивање часописа „Градац” је било 1963. године. Основао га је песник Александар Ристовић. Тадашњи одговорни уредник је био Драгољуб Обућина. Часопис је излазио врло кратко и личио је на књижевне часописе какви су излазили у другим градовима у Србији.
Часопис није имао континуирано излажење бројева. Постојали су прекиди, где часопис није излазио током 1963. године, затим током 1966. и 1969. године. После три прекида у претходној деценији, коначно се усталио 1974. године и излази и данас.
Одлучено је да се часопис реактивира и направи нови концепт. Након добијене прве награде 1972. године на Фестивалу југословенске поезије, Кукић је осетио потребу да се са Градцом мора кренути другачијим путем и да се он мора разликовати. Од 1974. године нумерација часописа креће од почетка и добија нови поднаслов Градац: часопис за књижевност, уметност и културу. Обновљени часопис је покренуо Дом културе Чачак, а од броја 113-114 (1994) придружује му се и Уметничко друштво „Градац”.
Прву редакцију часописа чинили су: Лепосава Милошевић, Ранко Симовић, Томислав Ђурђић, Милован Урошевић, Радован М. Маринковић, Миладин Вукосављевић и Владан Тошић, а од броја 31 (1979) редакција се мења и њени чланови постају Милосав Маринковић, Милијан Милошевић, Миленко Пајић, Радојко Николић и Бранко Кукић.
Уредници: главни и одговорни уредник био је Томислав Ђурђић од првог броја до двоброја 17-18 (1977). Од броја 31 (1979) уредник је Бранко Кукић, али је битно нагласити да је он стварни главни уредник, док се Милошевић по функцији директора Дома културе потписује као одговорно лице и за часопис. Од броја 122-123 (1997) у импресуму је само име уредника Бранко Кукић.
Дизајн корица за први број урадила је Лепосава Милошевић, за број 16 Студио за нови стрип Лучани (Владимир Дуњић и Миленко Пајић), а од броја 17-18 ликовном опремом Градца бави се Миле Грозданић. Он се овим бавио све до своје смрти. Након тога графичким изгледом се бави Растко Кукић.
У почетку је трагао за концептом, али убрзо часопис је пронашао форму за привлачење читалаца, својим монографским целинама где нема случајних одабраних прича. У почетку је замишљен као прилично традиционално организован часопис. Уз помоћ добре уређивачке визије заузео је посебно место у домаћој часописној продукцији, где се одлучио да објави посебне тематске бројеве.
Часопис искључиво излази у тематским бројевима, малим антологијама уметника, мислилаца, уметничких и друштвених праваца и кретања. Првобитну намеру да излази шест пута годишње редакција није успевала да одржи и већ у другој години излажења појављује се двоброј 4-5, од када најчешће излази као двоброј или троброј, па чак и као четвороброј 100-101-102-103 (1991).
За педесет година трајања часописа објављено је 230 бројева, са бројним популарним текстовима ствараних са циљем да се расветле старе, заборављене теме из света културе и уметности, доносећи суштински ново виђење културолошких појава и цивилизацијских феномена. Градац је сарађивао са великим бројем значајних људи, који су оставили неизбрисив траг у различитим областима људског знања. Тако да је сам часопис превазишао националне оквире и убрзо је постао водећи југословенски часопис. Својим темама и садржајем ова серијска публикација успева да сасвим избрише границе између метрополе и провинције.
У тематском броју часописа Градац (100-101-102-103) наведено је да је Градац покушај да се превазиђе провинцијалан начин мишљења, да се успостави хијерархија вредности и да се поштује света прошлост. Читав тај досадашњи рад се заснивао на овом завету, на овом тројству, уз повремене промашаје-грехе.
Извештај са свечаног отварања изложбе, одржаног 24. новембра 2023. године у чачанској Библиотеци, пренели су бројни електронски и штампани медији: Печат квалитета на полувековну традицију.